30:1 "A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlaрi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovиarskim psima stada svojega.

30:2 Ta љto жe mi jakost ruku njihovih kad im muћevna ponestane snaga ispijena glaрu i oskudicom.

30:3 Glodali su u pustinji korijenje i иestar opustjelih ruљevina.

30:4 Lobodu su i s grmlja liљжe brali, kao kruh jeli korijenje ћukino.

30:5 Od druљtva ljudskog oni su prognani, za njima viиu k'o za lopovima.

30:6 Ћivjeli su po straљnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.

30:7 Urlik im se iz љikarja dizao; po trnjacima leћahu stisnuti.

30:8 Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, biиevima su iz zemlje prognani.

30:9 Rugalicom sam postao takvima i njima sada sluћim kao priиa!

30:10 Gnuљaju me se i bjeћe od mene, ne usteћu se pljunut' mi u lice.

30:11 I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciљe uzdu.

30:12 S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.

30:13 Stazu mi ruљe da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,

30:14 prolomom oni љirokim naviru i kotrljaju se poput oluje.

30:15 Strahote sve se okreжu na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iљиeznu spasenje.

30:16 Duљa se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se sruљili.

30:17 Noжu probada bolest kosti moje, ne poиivaju boli љto me gloрu.

30:18 Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeжe.

30:19 U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.

30:20 K Tebi viиem, al' Ti ne odgovaraљ; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariљ.

30:21 Prema meni postao si okrutan; rukom preteљkom na me se obaraљ.

30:22 U vihor me diћeљ, nosiљ me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaљ.

30:23 Da, znadem da si me smrti predao, saboriљtu zajedniиkom svih ћivih.

30:24 Al' ne pruћa li ruku utopljenik, ne viиe li kad padne u nevolju?

30:25 Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne saћalje mi duљa siromaha?

30:26 Sreжi se nadah, a doрe nesreжa; svjetlost иekah, a gle, zavi me tama.

30:27 Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.

30:28 Smrknut idem, al' nitko me ne tjeљi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.

30:29 Sa љakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.

30:30 Na meni sva je koћa pocrnjela, i kosti mi je saћgala ognjica.