3:1 Po leћaju svome, u noжima, traћila sam onoga koga ljubi duљa moja, traћila sam ga, ali ga nisam naљla.

3:2 Ustat жu dakle i optrиati grad, po ulicama i trgovima traћit жu onoga koga ljubi duљa moja: traћila sam ga, ali ga nisam naљla.

3:3 Sretoљe me иuvari koji grad obilaze: "Vidjeste li onoga koga ljubi duљa moja?"

3:4 Tek љto poрoh od njih, naрoh onoga koga ljubi duљa moja. Uhvatila sam ga i neжu ga pustiti, dok ga ne uvedem u kuжu majke svoje, u loћnicu roditeljke svoje.

3:5 Zaklinjem vas, kжeri jeruzalemske, srnama i koљutama poljskim, ne budite, ne budite ljubav moju dok sama ne bude htjela!

3:6 Љto se to diћe iz pustinje kao stup dima iz kada smirne i tamjana i svih praљaka mirodijskih?

3:7 Gle, to je nosiljka Salomonova, oko nje љezdeset krљnih momaka izmeрu najkrљnijih u Izraelu.

3:8 Svi su viиni maиevima, za rat su izvjeћbani, svakome je sablja o boku zbog opasnosti noжnih.

3:9 Sebi je prijestolje naиinio kralj Salomon od drveta libanskoga.

3:10 Stupove je napravio od srebra, naslon od zlata, sjediљte od grimiza, unutra je sve ukraљeno ljubavlju kжeri jeruzalemskih.

3:11 Izaрite, kжeri sionske, i vidite kralja Salomona pod dijademom kojim ga mati ovjenиala na dan svadbe njegove, na dan radosti njegova srca.