19:1 Job progovori i reиe:

19:2 "TУa dokle жete muиit' duљu moju, dokle жete me rijeиima satirat'?

19:3 Veж deseti put pogrdiste mene i stid vas nije љto me zlostavljate.

19:4 Pa ako sam zastranio doista, na meni moja zabluda ostaje.

19:5 Mislite li da ste me nadjaиali i krivnju moju da ste dokazali?

19:6 Znajte: Bog je to mene pritisnuo i svojom me je on stegnuo mreћom.

19:7 Viиem: 'Nasilje!' - nema odgovora; vapijem - ali za me pravde nema.

19:8 Sa svih strana put mi je zagradio, sve staze moje u tminu zavio.

19:9 Slavu je moju sa mene skinuo, sa moje glave strgnuo je krunu.

19:10 Podsijeca me odasvud te nestajem; k'o drvo, nadu mi je iљиupao.

19:11 Raspalio se gnjev njegov na mene i svojim me drћi neprijateljem.

19:12 U bojnom redu pristiћu mu иete, putove proti meni nasipaju, odasvud moj opkoljavaju љator.

19:13 Od mene su se udaljila braжa, otuрili se moji poznanici.

19:14 Nestade bliћnjih mojih i znanaca, gosti doma mog zaboraviљe me.

19:15 Sluљkinjama sam svojim kao stranac, neznanac sam u njihovim oиima.

19:16 Slugu zovnem, a on ne odgovara i za milost ga moram zaklinjati.

19:17 Mojoj je ћeni dah moj omrznuo, gadim se djeci vlastite utrobe.

19:18 I deranima na prezir tek sluћim, ako se dignem, rugaju se meni.

19:19 Pouzdanicima sam svojim mrzak, protiv mene su oni koje ljubljah.

19:20 Kosti mi se za koћu prilijepiљe, osta mi jedva koћa oko zuba.

19:21 Smilujte mi se, prijatelji moji, jer Boћja me je ruka udarila.

19:22 Zaљto da me k'o Bog sam progonite, zar se niste moga nasitili mesa?

19:23 O, kad bi se rijeиi moje zapisale i kad bi se u mjed tvrdu urezale;

19:24 kad bi se ћeljeznim dlijetom i olovom u spomen vjeиan u stijenu uklesale!

19:25 Ja znadem dobro: moj Izbavitelj ћivi i posljednji жe on nad zemljom ustati.

19:26 A kad se probudim, k sebi жe me diжi: iz svoje жu puti tad vidjeti Boga.

19:27 Njega ja жu kao svojega gledati, i oиima mojim neжe biti stranac: za njime srce mi иezne u grudima.

19:28 Kad kaћete: 'Kako жemo ga goniti? Koji жemo razlog protiv njega naжi?',