2:1 Odluиih dakle u sebi da neжu k vama opet sa ћaloљжu.

2:2 Jer ako ja vas raћalostim, a tko жe mene obradovati ako ne onaj koga ja ћalostim?

2:3 Zato vam to i napisah da me, kada doрem, ne raћaloste oni koji bi mi imali biti na radost. Uzdam se doista u sve vas, da je moja radost - radost svih vas.

2:4 Pisah vam uistinu uz mnoge suze, iz velike nevolje i tjeskobe srca, ne da se raћalostite, nego da upoznate moju preveliku ljubav prema vama.

2:5 Ako me tko raћalostio, nije raћalostio mene, nego u neku ruku - da ne pretjeram - sve vas.

2:6 Dosta je takvu ona kazna od veжine

2:7 pa ga vi radije pomilujte i utjeљite da ga pretjerana ћalost ne shrva.

2:8 Zato vas molim, iskaћite mu ljubav.

2:9 Ta zato vam i pisah da vidim jeste li prokuљani, jeste li u svemu posluљni.

2:10 Komu dakle vi љto oprostite, tomu i ja; jer i ja, ako kome љto oprostih, oprostih poradi vas - pred Kristom,

2:11 da nas ne nadmudri Sotona. Ta znamo njegove namjere!

2:12 Kada doрoh u Troadu poradi evanрelja Kristova, premda mi se otvoriљe vrata u Gospodinu,

2:13 ne bijaљe mi duљi spokoja љto ne naрoh Tita, brata svoga; oprostih se stoga s njima i poрoh u Makedoniju.

2:14 Ali hvala Bogu koji nas u Kristu uvijek proslavlja te љiri po nama na svakome mjestu miris svoga spoznanja.

2:15 Da, Kristov smo miomiris Bogu i meрu onima koji se spasavaju i meрu onima koji propadaju:

2:16 ovima miris iz smrti za smrt, onima miris iz ћivota za ћivot. A tko je za to podoban?